10.октобар
Аутор текста Драган Милошевић
На јучерашњи дан рођења једног од највећих српских и светских научника Михајла Пупина (9.октобар 1854.г.), саопштена је сјајна вест, да ће овај колосални научник, велики српски родољуб и засигурно наш највећи лобиста, коначно добити споменик у престоном граду Србије, коју је толико волео. Организована активност Фондације "Младен Седлак", друштва "Пупин" и дневног листа "Новости" успешно се завршава, захваљујући којој ће Пупинов споменик ускоро бити постављен на месту које му и припада, крај споменика Николи Тесли, испред зграде техничких факултета у Београду. Животна прича славног Банаћанина најбоље је приказана у Пупиновој аутобиографији "Од пашњака до научењака" која је због аутентичности и богатог садржаја награђена чувеном Пулицеровом наградом. Са 18 година сиромашни младић кренуо је у Праг на студије, па на Колумбија универзитет у САД, на престижни Кембриџ у Енглеској да би докторирао на Универзитету у Берлину. У Америку је стигао са два долара у џепу, обављао је најтеже физичке послове да би преживео, учио, усавршавао се и захваљујући знању и открићима постао један од најуспешнијих научника света. Пупин је задужио свет епохалним открићем тзв.Пупиновог калема чиме је омогућио телефонирање и на великим растојањима а по оцени Била Гејтса "Без Пупиновог дела не може се замислити информатички систем Америке". Може се слободно рећи да је својим патентима Пупин значајно допринео трасирању пута модерне телефоније, електротехнике и рендгенологије. Пупин је 40 година био професор на престижном Колумбија универзитету, један од најбољих и најомиљенијих у историји тог универзитета, сарађивао је са најзначајнијим универзитетима света, био почасни доктор наука на многим од њих и носилац њихових бројних признања и награда. Колосални Србин н амерички држављанин био је председник Њујоршке академије наука, члан Српске и Француске академије наука, председник Америчког института инжењера електротехнике, председник Америчког института за унапређење науке.. По Михајлу Пупину носи назив један кратер на Месецу а од 1958. године у САД се додељује Медаља Михајло Пупин за допринос националним интересима САД.
Славни научник био је нераскидиво везан за своју нацију и Србију. Захваљујући њему Србија је прикључила део Баната својој територији, својим новцем и имовином био је гарант испоруци хране Србији из Америке у време Великог рата, финансирао је школовање бројних младих људи у Војводини, Старој и Вардарској Србији, слао велику финансијску помоћ удружењима и институцијама у Србији, организовао и финансирао слање добровољаца из иностранства у српску војску...Од 1912. Године у трајању од осам година он је био почасни конзул Краљевине Србије у САД.
Са Николом Теслом и Милутином Миланковићем, Михајло Пупин сачињава легендарни српски научни трилинг чија су епохална достигнућа немерљиво допринела утемељењу и изградњи светске цивилизације. Они су наш национални понос највишег ранга и непресушна инспирација генерацијама које долазе.
